Select the search type
 
  • Site
  • Web
Search
English   Srpski  Izdavaštvo > Časopis Bankarstvo > 2018. > 2 2018

Časopis "Bankarstvo" broj 2 2018.

U ovom broju

Uvodnik

Originalni naučni rad

  • Miloš Živković
    O DOZVOLJENOSTI UGOVARANJA TROŠKOVA OBRADE KREDITA U PRAVU SRBIJE
    doi: 10.5937/bankarstvo1802014Z
  • Rad je nastao u okviru projekta „Identitetski preobražaj Srbije“ Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

    Rezime: Banke su od izbijanja svetske ekonomske krize opterećene negativnom reputacijom u javnosti, i taj trend postoji i u Srbiji. Posledice ovakve reputacije su brojni sporovi protiv banaka, uključujući i sporove za proglašenje odredbe ugovora o kreditu o obavezi korisnika da banci naknadi troškove obrade kredita ništavom, uz obavezu vraćanja naplaćene naknade s kamatom. Uporednopravno, u Nemačkoj je od 2014. godine zastupljen stav Saveznog suda (Bundesgerichtshof, BGH) da nije dozvoljeno ugovarati naknadu troškova obrade kredita putem opštih uslova poslovanja. Taj stav nemačkih sudova imao je odjeka i van Nemačke, ali su uprkos tome sudovi u nekim drugim zemljama, poput Austrije, stali na stanovište da je ovakvo ugovaranje dozvoljeno. U Srbiji je, posle tranzicije s početka dvehiljaditih, postojala jedinstvena sudska praksa o dozvoljenosti ove odredbe sve do marta 2017. godine, kada je Viši sud u Somboru doneo odluku da je ovo ugovaranje ništavo s pozivom na član 1065. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), posle čega je praksa sudova postala nejedinstvena. Razlozi navedeni u domaćoj sudskoj praksi nisu dovoljni da bi se mogao braniti stav da je ugovaranje obaveze naknade troškova obrade kredita ništavo. Dodatna analiza primenjivosti rezonovanja nemačkih sudova u okvirima srpskog prava takođe pokazuje da nema mesta zaključku o tome da je ovakvo ugovaranje ništavo, ni kad je saugovarač banke potrošač ni kad nije, ni kad je odredba deo opštih uslova poslovanja ni kad je individualno ugovorena. Najposle, autor navodi pravne i ekonomske posledice koje bi prouzrokovao drugačiji stav Vrhovnog kasacionog suda po ovom pitanju, te zaključuje da bi sem pozitivnih posledica za jednu i negativnih za drugu stranu u sporu, posledice po opšti interes bile vrlo negativne i ozbiljne, kako s pravnog tako i s ekonomskog stanovišta.

    Ključne reči: naknada troškova obrade kredita, zaštita korisnika finansijskih usluga, kredit, potrošač

    JEL: E43, K22

Originalni naučni rad

  • Milena Pajović
    UTICAJ DIVERSIFIKACIJE IZVORA PRIHODA NA VOLATILNOST PROFITABILNOSTI BANAKA
    doi: 10.5937/bankarstvo1802052P
  • Članak predstavlja deo magistarskog rada "Analiza modela univerzalnog bankarstva" odbranjenog 28.12.2017. godine na Ekonomskom fakultetu Podgorica - Postdiplomske magistarske akademske studije ekonomije, pod mentorstvom prof. dr Slobodana Lakića.

    Rezime: Uprkos iscrpnim istraživanjima koja proučavaju uticaj diversifikacije poslovnih aktivnosti banke na njene performanse, još uvijek nije postignut konsenzus po pitanju toga da li je ovaj uticaj pozitivan ili negativan. U radu se identifikuju prednosti i nedostaci diversifikacije poslovnih aktivnosti i izvora prihoda u bankarstvu, a iskazani stavovi se potkrijepljuju ekonometrijskim dokazima. Istraživanje se sprovodi na uzorku od 20 sistemski važnih banaka čije se bilansne performanse prate za period od 2005-2014 godine. Uz primjenu linearnog regresionog modela ispituje se da li nivo učešća nekamatnog prihoda u ukupnim prihodima banke direktno utiče na volatilnost njene profitabilnosti. Istraživanje pruža praktične dokaze i doprinosi debati o prednostima i nedostacima primjene modela univerzalnog bankarstva.

    Ključne riječi: univerzalne banke, komercijalne banke, diversifikacija prihoda, volatilnost profitabilnosti, nekamatni prihod

    JEL: G21, L25

Pregledni naučni članak

  • Marija Nikolić, Vladimir Zakić, Vladimir Tasić
    REVITALIZACIJA ŠTEDNO-KREDITNIH ZADRUGA U SRBIJI
    doi: 10.5937/bankarstvo1802070N
  • Rad je rezultat istraživanja u okviru naučnog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije broj 179028, pod nazivom: „Ruralno tržište rada i ruralna ekonomija Srbije - diverzifikacija dohotka i smanjenje siromaštva“.

    Rezime: Jedan od pojavnih oblika zadruga, prisutan od vremena nastanka prvih organizacija ovog tipa u svetu, jesu štedno-kreditne zadruge. One i danas čine nezaobilazan segment zadružnog sektora gotovo svih zemalja sa razvijenim zadrugarstvom, osim u Srbiji.
    U radu je prikazan nastanak i razvoj štedno-kreditnih zadruga u Srbiji, sa posebnim akcentom na poslednje dve decenije i razloge potpunog eliminisanja ovih specifičnih vrsta nebankarskih finansijskih organizacija. Analizirani su problemi u funkcionisanju štedno-kreditnih zadruga, kao i faktori koje su doveli do njihovog zanemarivanja, isključivanja iz zadružnog sektora i potpunog nestanka. U tom smislu, detaljnije su opisane promene u zakonskom okviru tokom tranzicionog perioda, koje su rezultirale ukidanjem svih oblika mikrofinansijskih organizacija, uključujući i štedno-kreditne službe koje su funkcionisale u okviru drugih vrsta zadruga, kao i štedno-kreditnih zadruga. Konačno, istaknuta je potreba postojanja i predloženi modeli za ponovno uspostavljanje ovih organizacija, identifikovane osnovne prepreke i predložene mere za njihovo prevazilaženje.

    Ključne reči: štedno-kreditne zadruge, Srbija, revitalizacija

    JEL: G21, N24

Pregledni naučni članak

  • Svetlana Pantelić
    NOVČANICE OD 100 I 1000 DINARA NARODNE BANKE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA IZ 1920. GODINE
    doi: 10.5937/bankarstvo1802092P
  • Rezime: Krajem 1920. godine Narodna banka Kraljevine SHS osim od 10 naručila je i izradu novčnica od 100 i 1000 dinara koje su izrađene u Banci Francuske. Novčanica od 100 dinara nosi datum 30. novembar 1920. Puštena je u opticaj 1. januara 1925, a iz opticaja je povlačena u Srbiji od 1. do 10. jula 1941. Drugi i treći tip ovih novčanica nose datum 1. decembar 1929. a puštene su u opticaj 21. januara 1931. godine i 1. novembra 1937. godine. Postoje dva tipa novčanica od 1000 dinara sa datumom 30. novembar 1920. Razlika među njima je u doštampanoj rozeti na novčanici tipa 2 zbog pojave falsifikata. Hiljadarka bez rozete puštena je u opticaj 11. aprila 1923. Zamena za novčanice sa rozetom izvršena je u periodu od 21. decembra 1931. do kraja februara 1932. Povlačenje hiljadarke sa rozetom trajalo je od 4. maja 1933. do 4. maja 1936. godine.

    Ključne reči: 100 dinara, 1000 dinara, Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Banka Francuske, Ignjat Bajloni, Đorđe Vajfert, Marko Stojanović, Andrija Radović, Miloš Obrenović, Karađorđe, Aleksandar I Karađorđević, Sveti Đorđe, falsifikat

    JEL: E51, N14

Stručni članak

  • Nadežda Silaški
    KA STANDARDIZACIJI EKONOMSKE TERMINOLOGIJE
    doi: 10.5937/bankarstvo1802100S
  • Rezime: Ovaj rad ima za cilj da ukaže na trenutno stanje ekonomske terminologije u srpskom jeziku, izloži probleme pri usvajanju novih termina sa engleskog govornog područja, kao i da predoči najvažnije principe uvođenja novih termina. Izložene su i pojedine preporuke u pogledu standardizacije ekonomske terminologije, pri čemu se naročito ističe potreba za saradnjom između ekonomskih i jezičkih stručnjaka u tom procesu.

    Ključne reči: terminologija, anglicizmi, ekonomija, standardizacija terminologije

    JEL: B40, Z13

Stručni članak

  • Sanja Tomić
    NOVA EU DIREKTIVA ZA SPREČAVANJE KORIŠĆENJA FINANSIJSKOG SISTEMA U SVRHU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA
    doi: 10.5937/bankarstvo1802108T
  • Rezime: Nova V Direktiva za sprečavanje korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma predstavlja odgovor Evropske unije na terorističke napade u Evropi tokom 2016. godine i Panama papers skandal. Ova direktiva ima za cilj da se u najvećoj mogućoj meri osnaže standardi koji poboljšavaju uslove za preventivno delovanje protiv pranja novca i finansiranje terorizma.

    Ključne reči: V Direktiva, Direktiva (EU) 2018/843, pranje novca, finansiranje terorizma, transparentnost, registar stvarnih vlasnika, lista obveznika

    JEL: G20, K42

Prikaz knjige

Barometar


Register   |  Login