Select the search type
 
  • Site
  • Web
Search
English   Srpski  Izdavaštvo > Časopis Bankarstvo > 2019. > 2 2019

Časopis Bankarstvo broj 2 2019.

U ovom broju

Uvodnik

Originalni naučni rad

  • Miloš Božović
    POSTOJE LI MAKROEKONOMSKI PREDIKTORI ZA POINT-IN-TIME PD? REZULTATI NA OSNOVU BAZE PODATAKA STOPA NEIZMIRENJA UBS
    doi: 10.5937/bankarstvo1902012B
  • Rezime: Interni modeli koje banke koriste za ocenu kreditne sposobnosti svojih dužnika po pravilu daju ocene verovatnoće neizmirenja koje obuhvataju čitav poslovni ciklus. Za potrebe primene MSFI 9 neophodne su, međutim, ocene verovatnoće neizmirenja za konkretan vremenski trenutak, kao i uključivanja različitih makroekonomskih scenarija. Ovakve ocene zasnovane su prevashodno na uračunavanju efekata poslovnog ciklusa, te stoga podrazumevaju postojanje dokazive veze između makroekonomskih pokazatelja i ostvarenih stopa neizmirenja. U ovom radu analiziramo da li ovakva veza postoji na podacima banaka koje posluju u Srbiji. Koristimo nekoliko različitih pristupa za utvrđivanje ove veze - linearnu regresiju, autoregresioni proces, model sa korekcijom greške, pristup statičkih i dinamičkih panela, kao i dva Bayes-ova pristupa. Na čitavom uzorku model sa korekcijom greške pokazuje najbolje performanse i daje faktore prihvatljive ekonomske intuicije. Podaci po tipu proizvoda daju nešto manje pouzdane rezultate, što je delimično uslovljeno dominantnim uticajem segmenta malih i srednjih preduzeća u ukupnim stopama neizmirenja. Kao najrobustniji prediktori stopa neizmirenja izdvajaju se docnje u promenama ovih stopa, referentna stopa Narodne banke Srbije i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda.

    Ključne reči: kreditni rizik, verovatnoća neizmirenja, makroekonomski faktori

    JEL: G21, C22, M41

Originalni naučni rad

  • Almir alihodžić
    TRŽIŠNA KONCENTRACIJA BANAKA I NEZAPOSLENOST: EVIDENCIJA NA TRŽIŠTU BANAKA BOSNE I HERCEGOVINE I SRBIJE
    doi: 10.5937/bankarstvo1902032A
  • Rezime: U ovom radu fokusirali smo se na istraživanje odnosa između koncentrisanosti bankarskog sistema Bosne i Hercegovine i Srbije, te uticaj na zaposlenost/nezaposlenosti u obe posmatrane zemlje. Osnovni zadaci i ciljevi istraživanja se odnose na determinisanje uticaja internih faktora banaka na zaposlenost/nezaposlenost, te prepoznavanje efekata unutrašnjih faktora na stopu nezaposlenosti. Kao zavisnu varijablu u ovom istraživanju koristili smo stopu nezaposlenosti, dok su kao nezavisne varijable poslužile sledeće: HHI indeks koncentracije, stopa rasta ukupne bankarske aktive, stopa rasta likvidne aktive prema ukupnoj aktivi. U cilju proučavanja kointegracije varijabli korišćena je metoda automatske regresijske raspodele, kao i metoda korelacije i regresije. Period istraživanja obuhvata period od 2008q1 do 2018q4. Rezultati istraživanja su pokazali da najsignifikantniji značaj na smanjenje nezaposlenosti mogu imati sledeće nezavisne varijable: stopa rasta ukupnih kredita, stopa rasta bankarske aktive, koncentracija kredita i depozita (posebno slučaj banaka u BiH). S druge strane, preveliki obim likvidnih sredstava prema ukupnim sredstvima iznad zakonskog minimum može uticati negativno na privredni rast i zaposlenost.

    Ključne reči: stacionarnost, Hirschmann-Herfindahlov indeks, stopa nezaposlenosti, kreditna aktivnost

    JEL: E5, G21, J64

Pregledni naučni članak

  • Dragan Stojković, Stevan Luković
    PERSPEKTIVA RAZVOJA TRŽIŠTA KAPITALA DESET GODINA NAKON POČETKA GLOBALNE FINANSIJSKE KRIZE
    doi: 10.5937/bankarstvo1902062S
  • Rezime: U radu je razmatrana perspektiva razvoja globalnog tržišta kapitala na kraju 2018. godine, odnosno deset godina nakon nastanka globalne finansijske krize. Imajući u vidu da SAD i Kina predstavljaju najveće svetske ekonomije, sa zajedničkim učešćem u globalnom bruto domaćem proizvodu od približno 40%, fokus istraživanja je usmeren na ove dve velike i sistemski važne zemlje. Takođe, u radu je ukazano na najvažnije makroekonomske probleme koji su se znatno uvećali u posmatranom desetogodišnjem periodu. Finansijske poteškoće sa kojima se suočavaju vodeće ekonomije sveta u značajnoj meri ograničavaju sposobnost intervenisanja i pružanja pomoći u slučaju pojave novih potresa na globalnom finansijskom tržištu.

    Ključne reči: tržište kapitala, globalna finansijska kriza, javni dug, dug nefinansijskih kompanija, privredni rast

    JEL: G01, G15, H63, O43

Pregledni naučni članak

  • Svetlana Pantelić
    DESETODINARKA - POSLEDNJA NOVČANICA KRALJEVINE SHS I PRVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
    doi: 10.5937/bankarstvo1902082P
  • Rezime: Poslednja emitovana novčanica Kraljevine SHS je od 10 dinara, stalnog drugog izdanja tipa 1. Ona nosi datum 26.5.1926, a puštena je u opticaj 25.7.1928. godine. Ista novčanica, ali sa datumom 1.12.1929, puštena u opticaj 21.1.1931. godine, označena je kao novčanica tipa 2. Obe novčanice imaju istu veličinu, crteže i boje, jedino se razlikuju: u nazivu Narodne banke koja je kod prve NB Kraljevina SHS, a kod druge NB Kraljevina Jugoslavija; kod člana uprave NB i guvernera, umesto D. K. Protića je Andrija Radović i umesto Đorđa Vajferta je Ignjat Bajloni. Novčanice tipa 1 su izrađene u Banci Francuske, a tipa dva u novoosnovanom Zavodu za izradu novčanica Narodne banke Kraljevine Jugoslavije.

    Ključne reči: 10 dinara, Narodna banka Kraljevine SHS, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije, dr Milan Stojadinović, Ignjat Bajloni, Đorđe Vajfert, Zavod za izradu novca

    JEL: N14

Prikaz knjige

Barometar


Register   |  Login