Select the search type
 
  • Site
  • Web
Search
English   Srpski  O nama > Istorijat

UDRUŽENJE BANAKA OD 1921. DO DANAS

Osnivanje Udruženja banaka

Prometna banka
Osnivačka sednica Udruženja održana je 4. decembra 1921. u Prometnoj banci, Beograd

Osnivačka sednica Skupštine Udruženja banaka održana je 4. decembra 1921. godine u Prometnoj banci u Beogradu. Udruženje banaka je osnovalo 39 novčanih zavoda: Opšta Privredna Banka, Francusko Srpska Banka, Prometna Banka, Jugoslovenska Banka A.D., Filijala u Beogradu, Izvozna Banka, Beogradska Trgovačka Banka, Prva Hrvatska Štedionica, Glavna filijala za Srbiju, Beograd, Zemaljska Banka, Eskontna Banka, Srpska Banka, Kolonijalna Banka, Balkanska Kreditna Banka, Građanska Banka, Banka Slavija, Bankarsko i Trgovačko Deoničarsko Društvo, Jugoslovenska Trgovačka Banka, Vračarska Štedionica, Udeonička Zadruga A.D., Poslovna Banka A.D., Engleska Trgovinska Banka, Beogradska Založna Banka, Dunavski Kreditni Zavod, Slovenska Banka d.d. Zagreb filijala Beograd, Opšta Trgovinska Banka, Beogradska Trgovačka Štedionica, Dunavska banka, Beogradski Kreditni Zavod, Banka Nikola Bošković A.D., Podunavsko Trgovačko Akcionarsko Društvo, Centralna Banka, Beogradska Banka "Merkur", Građanska Štedionica, Zanatlijska Kreditna Banka, Srpsko Švajcarska Banka, Beogradska Banka, Mesarska Banka, Industrijska Banka A.D., Saobraćajna Banka i Palilulska Banka.

Na Skupštini su usvojena Pravila Udruženja banaka, izabrano je 18 članova Upravnog, 5 članova Nadzornog i 5 članova Izvršnog odbora. U Pravilima je navedena osnovna misija Udruženja: "Zadatak Udruženja je da čini predstavke nadležnim vlastima po pitanjima od opšte važnosti i zajedničkog interesa novčanih zavoda, da pred vlastima kao i u raznim komisijama i izaslanstvima predstavlja Udruženje banaka kao celinu i da govori u njihovo ime, da preko svog lista raspravlja sva važnija pitanja iz oblasti ekonomske i finansijske i da stvara prema potrebi zajedničke ustanove, radi što bolje zaštite svojih interesa. Član Udruženja može biti svaki novčani zavod..."

Ideja o osnivanju Udruženja koje će zastupati interese banaka i drugih finansijskih organizacija nije bila nova. Potreba postojanja ovakvog bankarskog udruženja koje će punovažno predstavljati sve banke i u njihovo ime preduzimati potrebne korake radi zaštite zajedničkih interesa, kao što su pitanja o regulisanju moratorijuma, poreza, prometa deviza, kamata, zajmova, kreditne politike itd. bila je prisutna i ranije. Zbog specijalnih interesa i naročitog položaja banaka u tadašnjem privrednom životu zemlje, predstavnici novčanih zavoda krenuli su sa dogovorima oko osnivanja Udruženja banaka. U maju 1921. godine predstavnici 15 novčanih zavoda su izradili Nacrt statuta koga je definitivno utvrdilo 17 banaka, oktobra 1921. godine. Pravila Udruženja banaka su potom potpisala 39 novčana zavoda a svojim rešenjem potvrdio ih je i ministar Trgovine i industrije Mehmed Spaho, 17. novembra iste godine. Nakon ovog rešenja pristupilo se organizaciji osnivačke Skupštine koja je održana 4. decembra 1921. godine.

Poslovanje u prvih deset godina

Udruženje banaka je u prvim godinama svoga rada postiglo vidne rezultate i uživalo je veliki ugled kod novčanih zavoda. Već u drugoj godini svoga rada ima 131 članicu. U toj godini Udruženje je bilo angažovano na uvođenju više sloboda u berzanskom poslovanju i postavljanja devizne politike na zdravu osnovicu. U toj 1922. godini, u više mahova, uzimalo je po svojoj dužnosti u zaštitu svoje članove, tražeći da se više povede računa o njihovim interesima, koji su bili ugroženi deviznom politikom ograničenja. Bilo je, zbog toga ali i zbog drugih poslova, u stalnom kontaktu i prepisci sa Narodnom bankom, ponekad oštro kritikujući neke njene odluke i ponašanje. Ministarstvo finansija i Trgovačka komora su se često obraćali Udruženju banaka radi saradnje, mišljenja ili za dobijanje podataka o pojedinim bankama. Udruženje je bilo u prepisci i sa drugim sličnim profesionalnim ustanovama na tlu tadašnje države i iz inostranstva: Savez novčanih i osiguravajućih zavoda u Zagrebu, Društvo bankarskih zavoda Slovenije, Savez Čehoslovačkih banaka iz Praga itd. Tokom 20-ih godina Udruženje banaka iz Beograda je u više mahova imalo organizovane susrete sa sličnim asocijacijama na kojima je razgovarano o brojnim temama od zajedničkog interesa.

U 1923. godini Udruženje je aktivno na izmeni pojedinih zakona iz finansijske oblasti kao što su Zakon o taksama i Zakon o neposrednim porezima. Od Narodne banke je traženo da izmeni Odluku kojom se ukida kredit svim novčanim zavodima čiji je uplaćeni kapital manji od 3 miliona dinara. To je pogađalo, pre svega, novčane zavode u granicama bivše Kraljevine Srbije, koji su pre rata imali uplaćeni kapital u zlatnim dinarima ali su u toku ratnog vihora teško stradali. Njihovo oporavljanje je išlo teško jer je Likvidaciona banka bila spora, posebno oko realizacije predratnih potraživanja. Ova predstavka Narodnoj banci, i pored silnih urgencija i pismenog obraćanja, nije dala rezultate.

Novčani zavodi u 1925. godini su sistem pun neizvesnosti, naglašava se u godišnjem izveštaju Udruženja banaka za tu godinu. Dinar ima izvesnu stabilnost u odnosu na devize ali se ipak njegova kupovna moć nije povećala. Novčani zavodi koji rade sa tuđim sredstvima morali su biti oprezni u odobravanju kredita jer je svako plasiranje sredstava povlačilo rizik.

Ova briga novčanih zavoda postaje sve izraženija pa je ideja o osnivanju jedne institucije koja će novčanim ustanovama davati podatke o dužnicima ili onima koji traže kredit još iz 1924. godine konačno realizovana. Udruženje je 1928. godine izradilo Uredbu o osnivanju Obaveštajnog kreditnog odseka koja je naišla na nepodeljeno odobravanje i poverenje. Konačan oblik Uredbe i način organizovanja ovog Kreditnog odseka, preteče današnjem Kreditnom birou, urađen je u saradnji sa Narodnom bankom. Obaveštajni kreditni odsek počeo je da radi pri Narodnoj banci 28. februara 1929. godine.

Odlikovanja za desetogodišnjicu Udruženja

Desetogodišnjica
Odlikovanja kralja Aleksandra povodom desetogodišnjice Udruženja

Desetogodišnjica Udruženja banaka proslavljena je 30. novembra 1930. godine u sali Beogradske berze. Sednici su prisustvovali mnogobrojni predstavnici banaka i drugih finansijskih organizacija - članovi Udruženja i brojni gosti. Prisutni su bili: ministar trgovine i industrije Demetrović, ministar finansija Šverljuga, predstavnici Vlade, Narodne banke, Trgovačke komore, Beogradske berze, Udruženja izvoznika, Industrijske komore itd. Ministar Juraj Demetrović istakao je tom prilikom da je Udruženje uzimalo inicijativu u mnogim pitanjima opšteg privrednog značaja i da očekuje i ubuduće njegovu pomoć i saradnju pogotovu oko sređivanja ekonomskih odnosa i donošenja zakona iz oblasti privrednog zakonodavstva. Na kraju svog govora Demetrović je pročitao ukaz kojim je kralj Aleksandar Karađorđević odlikovao brojne članove Upravnog, Nadzornog i Izvršnog odbora, među kojima generalnog i sekretara Udruženja banaka Luja Mora.

Lujo Mor
Lujo Mor, generalni sekretar Udruženja (prvi s leva) na sednici Skupštine Udruženja banaka 1932. godine

Rekordan broj od 202 članice Udruženja banaka zabeležen je u 1932. godini. Udruženje je u toj godini bilo aktivno u izradi Zakona o zaštiti zemljoradnika, izmenama Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije, Zakona o konverziji zemljoradničkih dugova itd. O 1934. godini i radu Udruženja banaka na sednici Skupštine govorio je generalni sekretar Lujo Mor istakavši, između ostalog, da je zabluda verovati da je za bankarsku krizu lek uredba o zaštiti novčanih zavoda i njihovih verovnika. Rad na njegovom ozdravljenju mora biti dvojak: prvi obuhvata nove potrebne zakonske mere radi čvršće organizacije bankarstva i drugi, mere za oživljavanje rada novčanih ustanova u korist privrede. U toj godini bilo je ukupno 620 novčanih zavoda od toga broja 105 je tražilo razne vrste zaštita, 170 odlaganje plaćanja a deset sanaciju.

Novčano tržište u 1940. godini bilo je likvidno i pod uticajem inflacije. Ogromno zaduživanje države kod Narodne banke izazvalo je i ogroman porast novčanica u opticaju. Na sednici Skupštine Udruženja banaka 26. aprila 1941. godine kritikuje se ova pojava i bankari ističu da razumeju vremena u kojem žive i da država ima svojih vanrednih potreba ali da njih nije trebalo finansirati najgorim načinom - zaduživanjem države kod Narodne banke i stvaranjem inflacije. U toj godini najviše polemika i protivljenja među bankarima pa tako i u Udruženju banaka proizvela je Uredba o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije, objavljena septembra 1940. godine. Uredba je protumačena kao namera da se izvrši etatiziranje Narodne banke. Udruženje banaka ga je nazvalo pravnim hermafroditizmom. Kritike su upućene na odredbe Uredbe kojim se uništavaju prava akcionara i poništava ugovor između države i akcionara. Na ovaj način ministar finansija je u ime države postao svemoćan u Narodnoj banci i ta svemoć predstavlja stvarnu etatizaciju.

Izveštaj o radu Udruženja banaka za 1940. godinu je poslednji koji je razmatran i usvojen na sednici Skupštine 20 dana posle bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine. Rad Udruženja banaka prekinut je ratom i nakon niza godina posle njegovog završetka ponovo je osnovano.

Jugoslovensko bankarstvo nakon Drugog svetskog rata

Posle drugog svetskog rata bankarski sistem je prošao kroz više razvojnih faza. Prva, od 1944. do 1946. značajna je po tome što je tadašnja vlast pristupila izgradnji tzv. socijalističkog bankarstva, stavivši isprva pod kontrolu a zatim pod likvidaciju privatno bankarstvo stare Jugoslavije. Osnovana je nova savezna banka Industrijska banka Jugoslavije. Počele su se osnivati i druge državne banke. Pri kraju ove prve faze bilo je sedam saveznih banaka: Narodna banka FNRJ, Industrijska banka Jugoslavije, Poštanska štedionica, Zanatska banka FNRJ, Državna investiciona banka, Združena poljoprivredna banka i Jugoslovenska izvozna i kreditna banka. Postojalo je i šest republičkih banaka i 59 lokalnih banaka od čega je 22 bilo u Srbiji.

Druga faza od 1946. do 1948. obeležena je spajanjem banaka koje je znatno uprostilo naš bankarski sistem. Krajem 1947. spojene su sve banke u jedinstvenu Narodnu banku i Investicionu banku ali je osim njih bilo i 59 lokalnih banaka, odnosno opštinskih štedionica.

Treća faza, od 1948. do 1952. karakteristična je po tome što su stvorene dve nove vrste banaka: državne banke za kreditiranje zemljoradničkih zadruga i komunalne banke. Četvrta faza bila je od 1952. do 1954. Uredba doneta 1952. godine ozakonila je spajanje Državne investicione banke FNRJ i državnih banaka za finansiranje zemljoradničkih zadruga a komunalne banke su ukinute. Narodna banka FNRJ ostala je jedina banka u zemlji sa 463 filijala. U petoj fazi koja je trajala od 1954. do 1961. obavljena je decentralizacija i specijalizacija kreditne funkcije bankarskog sistema. Uvode se nove kreditne organizacije, komunalne banke, gradske i zadružne štedionice. Narodna banka je ponovo postala centralna banka zemlje.

Komunalne banke i štedionice kao samostalne bankarske organizacije shvatile su od samog početka svoga rada da su samo deo jedinstvenog kreditno-monetarnog sistema zemlje. Uočena je potreba međusobnih savetovanja za razmenu iskustava iz praktičnog rada i davanje sugestija u pogledu donošenja novih zakonskih propisa koji regulišu bankarski sistem Jugoslavije. Savetovanje održano u jesen 1954. godine u Sloveniji predstavlja začetak rada budućeg Udruženja banaka. Na ovom skupu raspravljalo se o unapređenju štednje i razvoju štedionica.

Savez komunalnih banaka i štedionica – preteča Udruženja banaka

Beobanka
Savez komunalnih banaka i štedionica nalazio se u Komunalnoj banci, Brankova 2

Predstavnici komunalnih banaka i štedionica, nakon nekoliko savetovanja 1955. i 1956. godine, konačno su na Skupštini u Sarajevu, 9. i 10. maja 1956. godine doneli odluku o formiranju Saveza komunalnih banaka i štedionica FNRJ, preteče Udruženju banaka ili nastavak Udruženja banaka iz vremena između dva rata. Tom prilikom usvojen je Statut u kome su precizirani zadaci Saveza, prava i dužnosti članica kao i organi preko kojih će Savez obavljati svoju delatnost. Već u prvim godinama ova asocijacija novčanih zavoda i štedionica prihvaćena je kao značajna institucija finansijskog sektora zemlje. Održavani su brojni sastanci sa guvernerom Narodne banke i drugim predstavnicima monetarne vlasti, banaka i ministarstava a tokom prve dve godine formirani su pri Savezu: Odbor za kratkoročne poslove, Odbor za dugoročne poslove, Odbor za organizaciju rada, Odbor za stručno uzdizanje kadrova i Odbor za unapređenje novčane štednje.

Na sednici Skupštine, marta 1967. godine, Saveza komunalnih banaka i štedionica promenio je ime u Udruženje banaka Jugoslavije. Od te godine pa do 1991. Udruženje je doživelo brojna reosnivanja i transformacije u duhu važeće zakonske regulative. Svih ovih godina Udruženje je zadržalo svoj osnovni cilj - unapređenje bankarske delatnosti i rešavanje pitanja od zajedničkog interesa svojih članica.

Decembra 1991. na sednici Izvršnog odbora Udruženja razmatrana je implikacija političke krize na bankarsko - finansijsko poslovanje sa inostranstvom kao rezultat pogoršanja političkih prilika u zemlji. Prvi efekti krize odrazili su se upravo u bankarsko - finansijskoj sferi. Dokumentom Evropske ekonomske zajednice iz Rima 8. novembra 1991. i Odlukom iz Brisela o blokadi Srbije i Crne Gore zvanično je označena blokada bankarsko - finansijskog sektora, mada je ona počela mnogo ranije. U toj i narednoj godini nastavlja se smanjenje broja članica Udruženja banaka dezintegracijom Jugoslavije i otcepljenjem Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.

Ekonomsku situaciju karakteriše višegodišnja stagnacija i opadanje proizvodnje i izuzetno visoka inflacija koja se od kraja 1992. pretvorila u hiperinflaciju koja je trajala sve do januara 1994. godine. Inflacija i uvođenje ekonomskih sankcija Jugoslaviji, čime je prekinuta saradnja sa inostranstvom, uticali su na rad Udruženja banaka u ovom periodu. Nakon zaustavljanja enormnog rasta inflacije i uvođenja novog dinara, u mandatu guvernera NBJ Dragoslava Avramovića, jugoslovensko bankarstvo suočeno je sa nerešenom starom deviznom štednjom, neregulisanim pitanjem spoljnog duga i gubicima privrede koji su preseljeni u banke. U 1996. i 1997. godini neizvršena sanacija velikih privrednih preduzeća, permanentno zaoštravanje nelikvidnosti u privredi, visoki procenat nenaplaćenih potraživanja i finansijska nedisciplina dovode do izrazite nelikvidnosti bankarskog sektora. Narodna banka zbog toga donosi 15 rešenja o oduzimanju dozvola za rad poslovnih banaka.

Udruženje banaka Srbije od 2003. godine

Nakon demokratskih izbora 2001. kreće postepeni povratak naše zemlje u međunarodne finansijske organizacije i priprema za početak strukturnih reformi u bankarskom sektoru zemlje. Realizacijom Strategije restrukturiranja bankarskog sektora usledio je stečaj i likvidacija mnogih banaka u zemlji a potom 2002. godine, u četvrtoj fazi, i privatizacija banaka.

Na sednici Upravnog i Nadzornog odbora Udruženja banaka, 3. februara 2003. godine, doneta je odluka o izmeni naziva Udruženja banaka Jugoslavije u Udruženje banaka Srbije. Nakon toga, 18. februara iste godine Trgovinski sud u Beogradu promenio je ime ove bankarske asocijacije na osnovu donete Odluke.

Misija i vizija Udruženja banaka, bez obzira na značajne promene u finansijskoj i bankarskoj sferi u dva različita vremenska perioda nisu se značajnije menjale. Udruženje banaka je imalo ugled i autoritet profesionalne asocijacije bankarskih i finansijskih organizacija pre i posle Drugog svetskog rata. Zbog toga je na sednici Skupštine Udruženja 2005. godine doneta odluka da datum osnivanja - 4. decembar 1921. godine - proglasi Danom Udruženja banaka Srbije. Institucija sa takvom tradicijom danas je jedno od najstarijih udruženja banaka u Evropi.

(Više podataka o radu Udruženja banaka možete pročitati u monografiji "Zajednička kuća svih banaka")

Dobitnici ordena

Register   |  Login