Srbija nakon viševekovnog ropstva pod Turcima izborila se za autonomiju 1830. godine, a konačnu nezavisnost stiče 1878. godine. U ovom periodu nastaju brojne najznačajnije institucije neophodne za razvoj i napredak zemlje. Kao preteča Narodnoj banci i bankama osnovana je državna kreditna institucija - Uprava fondova 1862. godine sa zadatkom da odobrava hipotekarne kredite, pozajmice za nastradale u elementarnim nepogodama i za pokretanje trgovine i radinosti. Prva srpska banka počela je sa radom u Beogradu 1869. godine kao privatna novčana institucija sa učešćem stranog kapitala. U sledeće dve godine nastale su još tri banke: Beogradski kreditni zavod (1870), Smederevska kreditna banka (1871) i Valjevska štedionica (1871).
Udruženje banaka osnovano je u Beogradu 4. decembra 1921. godine. Osnivačka skupština Udruženja održana je u Prometnoj banci uz prisustvo 29 od ukupno 39 novčanih zavoda koji su potpisnici Pravila Udruženja banaka. Punovažnost ovog dokumenta svojim porpisom potvrdio je i ministar trgovine i industrije dr Mehmed Spaho. Na sednici Skupštine usvojena su Pravila Udruženja i izabrano 18 članova Upravnog, pet članova Nadzornog i pet članova Izvršnog odbora . Za predsednika Upravnog odbora imenovan je Mihailo Dragićević, direktor Prometne banke.
Profesor ekonomije i hajlderbeški doktor filosofije Kosta Cukić, ministar finansija kneževine Srbije između 1861. i 1868. godine, je čovek za koga se kaže da je postavio temelje finansijske civilizacije u Srbiji. Znanjem i radom pokrenuo je više reformskih procesa kojima je zaokružio ne samo savremeni finansijski, već i ukupan ekonomski sistem Srbije – radio je na osamostaljenju srpske novčane politike i usmerio je u pravcu približavanja evropskim standardima, postavio je osnove bankarskog sistema, osnovao je odeljenje državne statistike i sproveo detaljnu reformu poreskog i carinskog sistema.
Najpoznatiji ministar finansija u finansijskoj istoriji Srbije je dr Laza Paču. Lekar po struci, ovaj finansijski genije, kako ga je stručna javnost nazivala, bio je u tri mandata ministar finansija u periodu od 1904-1915. godine. Zagovornik stabilne valute i finansijske discipline, čovek novca i reda, jedan od najstrožijih poreznika u istoriji Srbije, uvažen i poštovan, izlečio je i vrlo uspešno vodio finansije u Srbiji. Konsolidovao je budžet Srbije već u prvom mandatu i održao ga stabilnim do kraja trećeg manadata. Srbija je bila država koja je iz Cariskog rata sa Austro –Ugarskom (1906-1909) i iz Balkanskih ratova (1912. i 1913) izašla bez budžetskog deficita.
Jedan od najomiljenijih i najuspešnijih guvernera u ekonomskoj istoriji Srbije svakako je dr Dragoslav Avramović, tvorac Programa monetarne rekonstrukcije i oporavka privrednog sistema zemlje, čija primena je 1994. godine spasila zemlju jedne od najvećih monetarnih katastrofa u istoriji čovečanstva. Uspeo je da zaustavi hiperinflaciju, koja je u periodu od 1992. do kraja 1993. godine rasla po prosečnoj mesečnoj stopi od 615,9%, odnosno, u momentu uvođenja novog dinara, 24. januara 1994. godine, mesečnu stopu rasta od 330 miliona procenata. Uveo je novi dinar, koji je imao 100% pokriće u devizama i paritet od 1:1 u odnosu na nemačku marku. Narod je iz milošte novi dinar prozvao „avramče“.
Kreditni biro, osnovan 2004. godine, registar je obaveza fizičkih i pravnih lica prema poveriocima i njihove urednosti u izmirivanju tih obaveza. Njegove članice su sve banke u Srbiji, sve lizing kompanije, mobilni operateri, državni fondovi i agencije. U zbirnoj bazi podataka KB nalaze se podaci za oko 5,5 miliona građana i preko 400.000 aktivnih ili ugašenih pravnih lica i preduzetnilka, odnosno svi registrovani subjekti koji imaju bar jednu uslugu kod banaka ili lizing kompanija. Izveštaje KB moguće je povući za pravna i fizička lica na šalterima banaka na čitavoj teritoriji naše zemlje. Pozitivni podaci podrazumevaju podatke o obavezama po osnovu kredita, lizing ugovora i drugih finansijskih obaveza dok se pod negativnim podacima podrazumevaju oni o neurednosti u izvršavanju obaveza.