Dana 16. oktobra 2024. godine, u prostorijama Evropske bankarske federacije u Briselu održan je redovni 60. sastanak pridruženih članica EBF. Sastanku su prisustvovali predstavnici udruženja banaka iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, Turske, Nemačke, Mađarske, Ukrajine i Holandije, kao i članovi EBF. Sastanku je prisustvovala predstavnica UBS, dr Slađana Sredojević, specijalista za međunarodnu saradnju i rukovodilac Centra za bankarsku obuku. UBS je pridruženi član EBF od 2008. godine.
Jedna od ključnih tema sastanka bila je finansiranje održivosti, konkurentnosti Evrope i inovacija u novom srednjoročnom planu razvoja. Učesnici su se osvrnuli na nov sastav Evropske komisije i njene prioritete za naredni petogodišnji period, uključujući izveštaje kao što su „Budućnost konkurentnosti Evrope“ koji je pripremio Mario Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke. U ovom kontekstu, naglašeni su strateški pravci kao što su jačanje konkurentnosti, održivo poslovanje, integracije i kohezija, pravednost i smanjenje zavisnosti ekonomije Evrope.
Posebna pažnja posvećena je potencijalnom uticaju ovih strateških pravaca na same banke kao i na klijente banaka. Očekuje se da će veća usklađenost sa regulativama i dostupnost EU finansiranja podsticati održive investicije, jačanje inovacija, pristup rizičnom kapitalu, kao i novi podsticajni okvir za mala i srednja preduzeća. Planovi novog komesara za finansijske usluge i štednu uniju, Maria Luís Albuquerque, kao i projekti poput digitalnog evra i korporativne konsolidacije, predstavljaju neke od ključnih tačaka koje će oblikovati budućnost bankarskog sektora. Cilj Evropske bankarske federacije je da nastavi rad na primeni postojećih pravila, s fokusom na postizanje zajedničkih ciljeva koji će koristiti članicama EU, ali i onima koje nisu članice. Uloga bankarskog sektora u jačanju ekonomija ima ključnu ulogu, pri čemu se ističe uloga u oblikovanju održive budućnosti.
U okviru aktuelnosti na nacionalnom nivou, sve prisutne članice su prezentovale trendove i aktuelnosti u bankarskim sektorima, kao i stanje makroekonomskih indikatora. Izdvajaju se neki od trendova u određenim zemljama, kao npr.:
- U Turskoj su aktuelne aktivnosti oko uspostavljanja digitalne lire i aktivnosti na smanjenju inflacije; Nemačka se suočava sa izazovima u održavanju zaposlenosti u bankarskom sektoru
- Mađarska beleži visoku makroekonomsku i stabilnost bankarskog sektora, što je slučaj i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji
- Ukrajina beleži stabilnost u svom bankarskom sistemu
- Srbija je predstavila istraživanje stavova zaposlenih u bankarskom sektoru, sa fokusom na buduće promene u bankarstvu i potrebna znanja i veštine za bankarstvo budućnosti.
Na kraju, učesnici su razgovarali o perspektivama proširenja Evropske unije, sa posebnim naglaskom na status zemalja Zapadnog Balkana. Istaknuta je važnost vladavine prava i reformi koje su ključne za uspešnu integraciju regiona u EU. U tom kontekstu, najavljen je novi finansijski instrument koji će obezbediti pomoć u iznosu od šest milijardi evra za jačanje ekonomskog rasta i reformi u regionu. Iz iskazanog interesa koje članice imaju za određenim temama, na narednom susretu razgovaraće se više o ulozi banaka u održivom finansiranju, kao i pripremi ljudskog kapitala za promene i bankarstvo budućnosti.