Unapređenje saradnje finansijskog i realnog sektora, novi modeli finansiranja privrede i lakši pristup kapitalu među ključnim su temama druge konferencije „Ključni trendovi 2026“, koja je danas počela na Zlatiboru i traje do 30. septembra. Skup organizuju Privredna komora Srbije (PKS), Udruženje banaka Srbije (UBS) i Udruženje osiguravača Srbije (UOS), sa ciljem da kroz dijalog privrede, finansijskog sektora i nadzornih institucija doprinesu stvaranju boljih uslova za poslovanje i budući razvoj domaće privrede.
Skup je okupio stručnjake, predstavnike banaka, osiguravajućih društava, kompanija i institucija, koji tokom trodnevne konferencije razgovaraju o alternativnim izvorima finansiranja, savremenom pristupu korisnicima finansijskih usluga, razvoju ljudskog kapitala i unapređenju finansiranja poljoprivrede. Posebna pažnja posvećena je mogućnostima za finansiranje investicija u tehnologiju, digitalizaciju i energetsku efikasnost, kao i podršci domaćim kompanijama u širenju na regionalna tržišta.
Guverner Narodne banke Srbije, Jorgovanka Tabaković, ocenila je na otvaranju konferencije „Ključni trendovi 2026“ da je bankarski sektor Srbije stabilan, dobro kapitalizovan i visoko pozicioniran, što potvrđuju i pokazatelji poslovanja sektora. „Danas s pravom možemo reći da je bankarski sektor Srbije stabilan, dobro kapitalizovan i visoko pozicioniran. Aktiva bankarskog sektora je na kraju jula 2026. godine 7.353 milijarde dinara, kvalitet aktive se poboljšava, učešće problematičnih kredita je na istorijski najnižem nivou, 1,98 procenata, a kod stambenih kredita taj pokazatelj je ispod jednog procenta. Pokazatelj adekvatnosti kapitala na kraju juna 2026. godine od preko 20 odsto govori da bankarski sektor ima kapitalni prostor da apsorbuje gubitke. Tržište osiguranja već 14 godina ima stabilan i siguran rast, a u korist govore pokazatelji koji su duplirani.“, rekla je Tabaković.
Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, naveo je da je za narednu fazu rasta srpske privrede neophodno dodatno povezivanje privrede i finansijskog sektora, posebno u oblasti finansiranja investicija u tehnologiju, digitalizaciju i energetsku efikasnost.
„Kompanijama su potrebni predvidivi i transparentni uslovi, brže odlučivanje i finansijski instrumenti prilagođeni njihovim stvarnim potrebama. Posebno moramo da otvorimo više prostora za finansiranje inovativnih i brzorastućih kompanija i da im olakšamo pristup kapitalu, kako bi mogle da ubrzaju digitalnu transformaciju i dodatno podignu konkurentnost na međunarodnom tržištu“, rekao je Čadež.
On je istakao da su dijalog i edukacija privrede važan preduslov za efikasnije korišćenje postojećih i razvoj novih izvora finansiranja.
„Naš zadatak je da privrednicima približimo sve mogućnosti koje su im na raspolaganju, od lizinga i faktoringa do korporativnih obveznica, kao i da im pomognemo da donesu kvalitetne odluke o finansiranju svog rasta. Zato Privredna komora Srbije, kroz svoje Udruženje finansijskih institucija, pokreće edukativne radionice na temu faktoringa u regionalnim centrima širom Srbije. Istovremeno, sa bankama i osiguravačima želimo da radimo na konkretnim rešenjima za digitalnu transformaciju, sajber bezbednost i lakši pristup finansiranju, jer samo zajedničkim delovanjem možemo obezbediti da finansijski sistem adekvatno prati potrebe privrede i njen dalji rast“, poručio je predsednik PKS.
Nikola Vuletić, predsednik UO UBS i predsednik Odbora udruženja finansijskih institucija PKS, ocenio je da je došao trenutak da se, pored privlačenja stranih investicija, dodatno razmišlja o podršci domaćim kompanijama i njihovom širenju na regionalna tržišta.
„Došao je momenat da razmišljamo o tome ne samo o ovih petnaestak godina privlačenja stranih investicija, koja su naravno veoma bitna stvar, nego o tome kako mogu naše kompanije, kompanije iz Srbije, da se šire u regionu. Mi imamo dovoljno finansijskog potencijala, snage i znanja da podržimo srpsku privredu u širem regionu. Tu imamo veliku ulogu Privredne komore. Potrebno je da iskoristimo momenat u narednom periodu, da mi kao jedna okosnica srpske privrede, u saradnji sa ostalim delovima ekonomije, napravimo jedan iskorak i iskoristimo ovaj dobar trenutak, zato što je to bitno za srpsku ekonomiju, za budućnost naše dece, da ostvarimo konkretnu prednost.“
Predsednik Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije, Branislav Trifunović, istakao je da je jedno od osnovnih pitanja koliko je finansijski sektor spreman da odgovori na izazove koji su zajednički gotovo svim temama o kojima se govori na konferenciji.
Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, sektor osiguranja u prvom kvartalu 2026. godine pokazuje stabilnost. Premija osiguranja iznosila je 50,2 milijarde dinara, dok su tehničke rezerve, odnosno sredstva namenjena budućoj isplati šteta, iznosile 301 milijardu dinara. Neživotna osiguranja i dalje dominiraju sa 82,9 odsto učešća na tržištu, dok je učešće životnih osiguranja 17,1 odsto. Pet najvećih osiguravajućih kuća drži 75 odsto tržišta.
„Za Udruženje osiguravača Srbije naročito je važno da u tom procesu osiguranje ne posmatramo kao delatnost koja reaguje na rizike koji su se već desili. Naša uloga je da, zajedno sa drugim delovima finansijskog sektora, doprinesemo boljem razumevanju rizika, njihovom blagovremenom prepoznavanju i, ono što je najvažnije, stvaranju mehanizama kako upravljati njima“, rekao je Trifunović.
Organizatori ističu da je dugoročni cilj skupa izgradnja modela saradnje između finansijskog i realnog sektora, uz jasnu poruku da se samo zajedničkim nastupom mogu pronaći održiva rešenja u izazovnom ekonomskom okruženju.
