Drugog dana konferencije „Ključni trendovi 2026“, koja se na Zlatiboru održava od 28. do 30. septembra, razgovaralo se o zaštiti korisnika finansijskih usluga, prevarama u platnom prometu i izazovima koje donosi sve intenzivnija digitalizacija finansijskih usluga.
Konferenciju organizuju Privredna komora Srbije (PKS), Udruženje banaka Srbije (UBS) i Udruženje osiguravača Srbije (UOS), sa ciljem jačanja saradnje finansijskog i realnog sektora i otvaranja tema značajnih za dalji razvoj finansijskih usluga i privrede.
Govoreći o potrebi za boljim povezivanjem institucija koje se bave finansijskim uslugama, Sanja Tomić iz Udruženja banaka Srbije istakla je da je konferencija prilika da se prevaziđe dosadašnja sektorska izdvojenost i unapredi komunikacija.
„Svi smo bili u svojim silosima i radili svoj posao, a izgubili smo možda nekakvu celinu. Ne do kraja, ali mislim da je ovo pravi put da to popravimo“, rekla je Tomić.
Ona je kao jednu od tema razgovora izdvojila prevare, zloupotrebe i neovlašćene transakcije, kao i neophdnost pažljivog postupanja sa korisnicima bankarskih usluga koji spadaju u ranjive kategorije. Istkala je da prevare, zloupotrebe i neovlašćene transakcije predstavljaju rastući izazov ne samo za Srbiju već i za Evropsku uniju i druga tržišta. Kako je navela, važno je pronaći ravnotežu između jačanja regulatornog okvira, kontrola i razvoja novih proizvoda, kanala i tehnologija u finansijskom sektoru.
Generalni direktor za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije, Bojan Terzić ocenio je da će unapređenje mehanizama za sprečavanje prevara neminovno imati uticaj na troškove finansijskih institucija, ali da ne bi trebalo da uspori digitalizaciju i brzinu izvršenja platnih transakcija.
„Ono svakako ima uticaj na rast troškova, ali svakako neće usporiti digitalizaciju i neće uticati na brzinu izvršenja plaćanja.”
On je istkao da se mora raditi na uvođenju ili jačanju monitoringa transakcija, kao i da postoje alati koji nužno ne dovode u pitanje brzinu realizacije transakcija. Ujedno je ukazao da će se troškovi celog mehanizma za sprečavanje prevara morati raspodeliti kroz sistem, navodeći kao primer praksu Ujedinjenog Kraljevstva, gde su uvedena pravila prema kojima se korisnicima vraća novac u slučaju određenih prevara nastalih kroz autorizovane platne transakcije, dok deo odgovornosti snose banke.
Terzić je istakao i da Srbija sada uvodi sveobuhvatniji sistem izveštavanja o prevarama u platnom prometu, u skladu sa evropskim regulatornim okvirom.
Govoreći o izmenama Zakona o platnim uslugama, Terzić je naveo da je u pripremljenom predlogu posebna pažnja posvećena preciziranju pojedinih otvorenih pitanja, uključujući obaveze banke platioca kada korisnik prijavi da je prevaren.
Kako je naveo, predlogom se preciziraju i pitanja sredstava koja ne mogu biti blokirana, poput zarade i penzije, kao i određena pravila postupanja u slučaju prevara. Predviđena je i odgovornost banke primaoca sredstava ukoliko ne postupi u skladu sa zakonom i time nastane šteta za korisnika koji je žrtva prevare.
Konferencija „Ključni trendovi 2026“ okuplja predstavnike finansijskog i realnog sektora, banaka, osiguravajućih društava, kompanija i institucija, a tokom tri dana razgovara se o temama važnim za finansiranje privrede, zaštitu korisnika finansijskih usluga, digitalizaciju i razvoj finansijskog sistema.
