Štednja, od kasice do kriptonovčanika
Odavno ljudi imaju potrebue da određenu vrednost ostave za buduće ili teške dane. Međutim, načini štednje kakve poznajemo danas, teško se mogu uporediti sa onima koje su koristile ranije generacije.
Nekada se pojam štednje povezivao sa kasicom i zvukom novčića koji se u nju ubacuje. Kada su nastale banke dobili smo štednje knjižice i određenu kamatu koja se pripisivala jednom godišnje. Danas je sve digitalizovano, pa i štednja. Dovoljno je nekoliko dodira na ekranu telefona da se novac prebaci na štedni račun, uloži u investicioni fond, a u poslednje vreme i da se kupi digitalna imovina, odnosno kriptovalute.
Osnovna ideja štednje nepromenjena je vekovima. Deo onoga što imamo danas, ostavljamo sa strane kako bismo ga sačuvali za sutra. U toj jednostavnoj odluci krije se jedan od temelja lične finansijske sigurnosti, ali i funkcionisanja savremene ekonomije.
Štednja starija od banke
Ljudi su čuvali višak hrane, stoke, metala i novca mnogo pre nego što su postojale banke. U tradicionalnim društvima stvaranje zaliha predstavljalo je zaštitu od loše žetve, bolesti, rata ili drugih nepredvidivih događaja. Razvojem novca, štednja je postepeno dobijala oblik koji danas prepoznajemo: izdvajanje dela prihoda koji neće biti odmah potrošen.
Velika promena dogodila se kada je novac prestao samo da se čuva i počeo da ulazi u finansijski sistem. Prve institucije nalik modernim štedionicama pojavljuju se u Evropi tokom druge polovine 18. veka, a snažnije se razvijaju tokom 19. veka. Njihova ideja bila je prilično revolucionarna za tadašnje prilike: omogućiti i ljudima sa relativno malim prihodima da bezbedno polože manje iznose i na njih ostvare kamatu. Štednja više nije bila privilegija imućnih. Evropska centralna banka istorijski razvoj štedionica povezuje upravo sa nastankom nove srednje klase i potrebom sve većeg broja ljudi da viškove novca čuvaju i ulažu na organizovan način.
Tokom 19. i 20. veka banka postaje centralno mesto kulture štednje. Kasica je ostala simbol prvih dečjih lekcija o novcu, ali je štedna knjižica postala simbol finansijske sigurnosti odraslih.
Zašto štedimo
Za pojedinca štednja pomera deo kupovne moći iz sadašnjosti u budućnost. Čovek danas ne potroši sav raspoloživi prihod zato što očekuje buduće troškove: kupovinu stana ili automobila, školovanje dece, putovanje, ili neku veću investiciju.
Druga funkcija je stvaranje rezerve za ono što ne može da se predvidi. Gubitak posla, bolest, neki iznenadni veći trošak... mnogo je lakše sanirati kada domaćinstvo ima rezervu.
Novac koji je ostavljen na štednju nije istovremeno i „mrtav kapital“. Tu na scenu stupaju banke. Novcem deponovanim na štednju bankarski sistem jača svoj kreditni potencijal. Novac štediša postaje kapital koji drugi klijenti ulažu u posao, kupovinu nekretnine, ili bilo kakvu svoju investiciju.
Na nivou nacionalne ekonomije, veća domaća štednja stvara i veću bazu domaćeg kapitala. Zemlja u kojoj stanovništvo, kompanije i država stvaraju dovoljno štednje, ima više sopstvenih izvora iz kojih može da finansira investicije i manju potrebu da se oslanja isključivo na kapital iz inostranstva.
Od knjižice do aplikacije
Tokom 20. veka izbor prosečnog štediše bio je relativno jednostavan. Novac je mogao da čuvakod kuće ili da ga položi u banku, po viđenju ili na određeni rok. Danas je finansijski „pejzaž“ znatno složeniji.
Klasičan bankarski depozit i dalje postoji, ali pored njega danas su i investicioni i penzijski fondovi, državne i korporativne obveznice, akcije i fondovi kojima se trguje na berzi, takozvani ETF-ovi, digitalne investicione platforme, različite aplikacije za automatsko odvajanje malih iznosa, a poslednjih godina i kripto-imovina.
Nekada je bilo potrebno fizički odvojiti novac i otići u banku. Danas aplikacija može svakog meseca automatski da prebaci određeni iznos čim novac stigne na račun.
Tehnologija je uklonila veliki deo praktičnih prepreka štednji ali je stvorila novi problem: nikada nije bilo lakše ulagati, ali nikada pojedinac nije morao da razlikuje toliko proizvoda sa potpuno različitim odnosom prinosa i rizika.
Upečatljiv simbol nove finansijske kulture je kripto-novčanik. On nije samo tehnološka evolucija u odnosu na ranije vidove štednje, već i prelazak u svet u kome moramo da se pitamo „gde taj novac držimo, kakav prinos očekujemo i koji rizik prihvatamo“.
Koliko štede građani Srbije
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da štednja stanovništva poslednjih godina raste i da je tokom 2026. dostigla rekordne nivoe. Prema podacima NBS na kraju septembra, dinarska štednja iznosila je 248 milijarde dinara, dok je devizna štednja dostigla 16,4 milijarde evra.
Poređenje sa samo nekoliko godina ranije pokazuje razmere promene. Dinarska štednja je od juna 2012. do sredine 2026. povećana više od trinaest puta. U istom periodu devizna štednja je više nego udvostručena: sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 16,4 milijardi evra.
Posebno je zanimljiva promena valutne strukture. Dinar je u junu 2012. činio manje od dva odsto ukupne štednje stanovništva, dok je tokom prve polovine 2026. njegov udeo prvi put prešao deset odsto.
Štednja je u velikoj meri pitanje poverenja. Građanin neće lako ostaviti novac u banci ako sumnja u mogućnost povratka. Neće ga držati u domaćoj valuti ako očekuje da će ona brzo izgubiti vrednost. Neće oročiti sredstva na duži period ako misli daće mu uskoro trebati. Zato kretanje štednje govori i o očekivanjima stanovništva.
Narodna banka posebno promoviše štednju u domaćoj valuti. Njene analize za period od juna 2012. do juna 2026. pokazuju da je dinarska štednja bila isplativija od štednje u evrima u gotovo svim periodima oročenja na godinu dana. Na tu računicu utiču više kamatne stope na dinarsku štednju, relativna stabilnost kursa i poreski tretman: kamata na dinarsku štednju nije oporezovana, dok se prihod od kamate na štednju u evrima oporezuje po stopi od 15 odsto.
OKVIR
Međunarodni dan štednje 31. oktobar
Međunarodni dan štednje obeležava se 31. oktobra kada počinje i nedelja štednje koja traje do 6. novembra.
Ideja da poslednji dan oktobra bude posvećen promociji štednje rođena je i promovisana na Prvom međunarodnom kongresu štedionica, koji je održan u Milanu 1924. godine. Okupljeni predstavnici 27 zemalja smatrali su da se na ovaj način navika štednje širi među stanovništvom i povezuje sa finansijskom samostalnošću i sigurnošću.
U nedelji štednje banke tradicionalno promovišu ovu aktivnost, pozivajući građane da pod posebnim uslovima deo svog novca ostave za buduće dane.