Godišnja sednica Skupštine Udruženja banaka Srbije održana je 26. aprila 2017. godine. Sednicu je otvorio dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i predsednik Upravnog odbora Societe Generale Banka Srbija ad Beograd, koji se zahvalio službama, odborima i sekretaru UBS na dosadašnjoj saradnji sa bankama i predložio predstavnike banaka za radna tela Skupštine.

Godišnju sednicu Skupštine otvorio je dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije i predsednik Upravnog odbora Societe Generale Banka Srbija ad Beograd

U Radno predsedništvo izabrani su Predrag Mihajlović, OTP banka ad Novi Sad, Alen Dobrić, UniCredit Bank ad Beograd i Predrag Janković, Eurobank ad Beograd. Za overače zapisnika izabrani su Dragica Mihajlović, Banca Intesa ad Beograd i Savo Petrović, Komercijalna banka ad Beograd.

Radno predsedništvo: Alen Dobrić, UniCredit Bank ad Beograd, Predrag Mihajlović, OTP banka ad Novi Sad i Predrag Janković, Eurobank ad Beograd

Nakon izbora radnih tela, Radnog predsedništva, zapisničara i overača zapisnika, prisutnima se obratio dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS. U uvodnom izlaganju, kratkom prezentacijom predstavio je bankarski sektor Srbije sa rezultatima za 2016. godinu.

 

Izlaganje dr Dugalića, generalnog sekretara UBS

 

Na početku izlaganja dr Dugalić je predstavio osnovne indikatore makroekonomskih kretanja u zemlji od 2008. do 2016. godine i kamatnih stopa (referentna kamatna stopa, BEONIA, BELIBOR i zbirna prosečno ponderisana kamatna stopa na HoV kojima NBS obavlja operacije na otvorenom tržištu). Referentna kamatna stopa na kraju decembra 2013. iznosila je 9,5%, a u istom periodu 2016. godine 4%. Zbirna prosečno ponderisana kamatna stopa na HoV iznosila je u 2013. godini 8%, a tri godine kasnije 2,89%. Prosečno ponderisane kamatne stope na ukupne kredite i depozite bankarskog sektora Srbije predstavljene su u ovoj prezentaciji od decembra 2011. do decembra 2016. godine.

Ukupni krediti na kraju 2016. godine iznose 1.908.842 miliona dinara ili 15.460 miliona evra. Nivo ukupnih kreditnih plasmana banaka na kraju 2016. beleži nominalni (1%) i realni (2%) pad u odnosu na kraj prethodne godine. Krediti privredi nominalno su veći za 1%, a realno niži za 1% u odnosu na kraj 2015. Krediti stanovništvu zabeležili su nominalno blagi rast od 9%, odnosno realni od 7%.

Ukupno odobreni krediti bankarskog sektora zemlje zabeležili su smanjenje u 2016. godini u odnosu na 31. decembar 2014. i 2015. godine. U 2014. iznosili su 2.015.951. milion dinara ili 16.666 miliona evra, da bi u 2016. godini dostigli 1.908.842 miliona dinara ili 15.460 miliona evra. Visoko rizični krediti - NPL u 2014. iznosili su 419.726 miliona dinara ili 3.470 miliona evra, što predstavlja učešće NPL u ukupnim kreditima 20,82%. Ovi krediti u 2016. godini pali su na 328.991 milion dinara ili 2.664 miliona evra i čine 17,24% učešća u ukupnim kreditima.

Dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS, predstavio je bankarski sektor Srbije i poslovanje UBS u 2016. godini

Koeficijent adekvatnosti kapitala na kraju 2016. godine je 21,2% (u 2015. bio je 20,9%) i ocenjuje se kao i dalje vrlo dobar rezultat kada se ima u vidu rast izloženosti banaka kreditnom i tržišnim rizicima i još uvek je daleko iznad propisanog minimuma.

Bankarski sektor Srbije je na kraju 2016. iskazao pozitivan finansijski rezultat. Iskazana dobit pre oporezivanja iznosi 21.302 miliona dinara ili 172 miliona evra. Na rast pozitivnog rezultata u bilansu uspeha na kraju 2016. u odnosu na prethodnu godinu značajno su uticali procesi poslovnog, organizacionog i finansijskog restrukturiranja jednog broja banaka, što se odrazilo na smanjenje troškova poslovanja. Prihodi od kamata, iako niži u odnosu na kraj 2015. godine, pokrili su sve poslovne rashode.

U drugom delu izlaganja dr Dugalić se u izkazivanju rezultata poslovanja bankarskog sektora Srbije poslužio i poređenjem sa rezultatima zemalja u bliskom okruženju:

• Adekvatnost kapitala: domaćeg bankarstva je 21,5% u 2016. godini (u 2014. je 20%), u Hrvatskoj 21,9% (21,8%), BiH 15,8% (16,3%), Sloveniji 19% (18%), Mađarskoj 16,8% (16,9%), Slovačkoj 17,3% (17,3%) i Rumuniji 19,1% (17,6%).
• NPL racio u 2016. godini u: Srbiji 17,2% (u 2014. je 21,5%), Hrvatskoj 15,9% (16,7%), BiH 12,1% (14,2%), Sloveniji 8% (11,7%), Mađarskoj 10% (15,6%), Slovačkoj 4,8% (5,3%) i Rumuniji 11,3% (13,9%).
• Stopa prinosa na kapital (ROE) u: Srbiji 3,3% (u 2014. 0,6%), Hrvatskoj 3,3% (5%), BiH 5,6% (5,2%), Sloveniji 11,9% (-1,9%), Mađarskoj 19,2% (-20,6%), Slovačkoj 14,8% (10,4%) i Rumuniji 12,3% (-12,5%).

Osim ovih uporednih pokazatelja poslovanja, dr Dugalić je za navedene zemlje i Srbiju izneo za 2016/2015. godinu uporedni pregled kretanja kredita fizičkim licima i privrednim društvima i uporedni pregled kretanja ukupnih kredita i ukupnih depozita privrede i fizičkih lica. Takođe, za zemlje Jugoistočne Evrope izneo je makroekonomske pokazatelje na kraju 2016. godine.

Svoju prezentaciju dr Dugalić je završio kratkim pregledom poslovanja Udruženja banaka Srbije u 2016. godini kojeg su činili: poslovi banaka sa pravnim licima u zemlji, poslovi sa inostranstvom, funkcija kontrole usklađenosti poslovanja banaka - Compliance funkcija, međunarodna saradnja, razvoj finansijskih tržišta, bankarska obuka, poslovi sa stanovništvom, Kreditni biro, pravni poslovi, poslovi finansijskog izveštavanja banaka i poslovi primene poreskih propisa, informatika, platni promet, KIB, marketing, informisanje i izdavačka delatnost, digitalni poslovi i bezbednost informacionog sistema.

O poslovanju Udruženja banaka govori i prezentirani Izveštaj nezavisnog revizora u kome je istaknuto da finansijski izveštaj UBS pokazuje istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijsku poziciju Udruženja na dan 31. decembra 2016. godine kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji, zasnovanom na Zakonu o računovodstvu i računovodstvenim politikama.

Na kraju izlaganja dr Dugalić je istakao da u ukupnim prihodima Udruženja u 2016. godini doprinosi banaka - članica UBS iznose 2,5%, što je rezultat stalnog smanjenja ovih prihoda u poslednjih 14 godina. Najbolja ilustracija ovoga je podatak da su 2003. godine doprinosi članica bili 87% ukupnih prihoda Udruženja.

 

Pozdravni govor Dragane Stanić, direktora Sektora za platni sistem

 

U ime Narodne banke Srbije prisutnima se obratila Dragana Stanić, direktor Sektora za platni sistem:

"Gospodine Dugaliću, uvažene kolege, želim da Vas pozdravim u ime guvernera i prenesem njeno izvinjenje što danas iz opravdanih razloga nije ovde sa nama.

Zadovolјstvo nam je da istaknemo odličnu saradnju sa Udruženjem banaka Srbije i njegovim odborima, po različitim pitanjima od kojih smo se baš danas bavili jednim - reč je o pitanju koje su društvene mreže učinile vrlo popularnim - automatizaciji obrade priliva iz inostranstva male novčane vrednosti, odnosno dostavlјanja podataka o osnovu tog priliva.

Dragana Stanić, direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije

Što se tiče prioriteta NBS, a značajni su za vas, osvrnula bih se na platni sistem, kao jedan od delova finansijskog tržišta koji se globalno u proteklih dvadeset godina fascinantno, gotovo nestvarno promenio. Imamo brzi rast tehnologije, rastuće potrebe korisnika, inovativne servise, nove igrače iz fintek sfere, IT i internet gigante u platnim uslugama, potrebu za plaćanjima 24/7/365, sa svih lokacija i u što manje klikova. U skladu sa tim, jedna od sistemskih stvari kojom se NBS ubrzano bavi su tzv. instant plaćanja. Ukratko to su plaćanja u kojima transmisija platne poruke i raspoloživost sredstava primaocu plaćanja se dešava u blizu realnom vremenu na 24/7/365 osnovi. Dakle, trenutno raspoloživost sredstava i stalna raspoloživost servisa. Reč je o fantastičnoj šansi za banke u pogledu korišćenja potencijala mobilnog telefona kao multifunkcionalnog sredstva koje je gotovo uvek uz korisnike, i koje ima potencijal da napravi pravu revoluciju u platnim uslugama na polјu M-bankinga na realnom prodajnom mestu, ali i u sferi internet plaćanja.

Svetski trend je i sve češće uvođenje nacionalnih kartičnih šema, kao protivteže skupim internacionalnim kartičnim brendovima, naročito ako se uzme u obzir da se prosečno oko 95% plaćanja obavi u zemlјi. U skladu s time naš fokus će biti i na DINA kartici kao daleko troškovno najpovolјnijoj kartici. U saradnji sa zainteresovanim bankama ovih dana radimo ubrzano na njenom puštanju na internet, a upravo pre nekoliko dana dobili smo sjajnu vest - guverner Centralne banke Kine je pozitivno odgovorio na inicijativu našeg guvernera o pravlјenju zajedničkog proizvoda sa Čajna Junion Pejom, najbrže rastućom i najvećom karticom na svetu, koja se prihvata gotovo u celom svetu. Koristim ovu priliku da Vas zamolim da obratite pažnju na DINU - vrlo često čujemo od banaka da se ako se izračuna - uprkos značajnim insentivima konkurentskih brendova, već na srednji rok DINA najviše isplati bankama.

Od EU imamo novine koje nas čekaju: usvojenu PSD 2, koja je pisana u svetlu tehnoloških inovacija i rasta E i mobilnih plaćanja i 2 nova tipa PI: payment initation service provider-e i account information service provider-e. Obe nove institucije imaju pravo pristupa klijentovom računu u banci ako je klijent dao saglasnost za to, a banka je obavezna da to i omogući.

I na kraju, tu su i izvedeni cilјevi koji su nam uvek važni: sajber otpornost i prevencija froda, efikasna konkurencija, zaštita potrošača, finansijska inkluzija, tj. što veća rasprostranjenost i dostupnost platnih rešenja, istraživanje i statistika. Na svemu ovome radićemo zajedno, na dobrobit naše zemlјe i svih nas."

Detalj iz rada Skupštine UBS

Na sednici Skupštine članice Udruženja usvojile su zapisnik sa Godišnje sednice Skupštine Udruženja održane 28.04.2016. godine, materijal o bankarskom sektoru Srbije u 2016. godini, Izveštaj o poslovanju Udruženja banaka u 2016. godini sa Finansijskim izveštajem i Izveštajem revizora, Odluku o raspoređivanju finansijskog rezultata za 2016. godinu i Program rada Udruženja sa Finansijskim planom za 2017. godinu.

Sednici Skupštine prisustvovali su brojni predstavnici banaka i drugih institucija kao što su: Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, ASSECO, BDO, IEF i drugi.