Godišnja sednica Skupštine Udruženja banaka Srbije održana je 28. aprila 2016. godine. Skupštinu je otvorila Draginja Đurić, izvršni direktor Banca Intesa, pozdravivši prisutne i predloživši članove Radnog predsedništva: Vojislava Lazarevića, Piraeus Bank, kao predsedavajućeg i članove: Sonju Miladinovsku, Societe Generale Banka Srbija i Dušana Mihailovića, Eurobank i dva overača zapisnika: Branku Damnjanović, Alpha Bank Srbija i Filipa Jelića, Erste Bank.

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, otvara sednicu Skupštine UBS

Uvodno izlaganje dr Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara UBS, odnosilo se na poslovanje bankarskog sektora Srbije i Udruženja banaka u 2015. godini.

Na početku obraćanja dr Dugalić je dao određene podatke koji na najbolji način oslikavaju ambijent u kome su poslovale banke u zemlji. Izneo je podatke koji se odnose na osnovne indikatore makroekonomskih kretanja u Srbiji u 2015. godini koji pokazuju rast u odnosu na 2014. godinu: BDP za 0,8%, industrijske proizvodnje - fizičkog obima za 7,8% i izvoza za 8,2%.

Kamatne stope, sa inflacijom koja je 1,5%, beleže u decembru 2015. godine pad u odnosu na isti mesec prethodne godine: referentne kamatne stope pale su za 3,50% i iznose 4,50%, BEONIA za 6,84% i iznosi 2,61%, BELIBOR u zavisnosti od ročnosti za 6,88% do 5,76% i iznosi 3,03-4,03%. Zbirna prosečno ponderisana kamatna stopa na HoV kojima NBS obavlja operacije na otvorenom tržištu pala je za 3,46% i iznosi 2,52%.

 

Poslovanje bankarskog sektora Srbije u 2015.

 

U delu prezentacije o bankarskom sektoru Srbije u 2015. godini dati su podaci o ukupnim kreditnim plasmanima banaka koji već nekoliko godina stagniraju. Na kraju prošle godine javnim preduzećima plasirano je 1.409 milijardi evra - 98 miliona evra više nego u 2014. godini što predstavlja povećenje od 1%. Privrednim društvima plasirano je 8.138 milijardi evra - 70 miliona evra više, a stanovništvu 6.238 milijardi evra - za 247 miliona evra više nego prethodne godine.

Visoko rizični krediti (NPL) su problem koji posebno opterećuje banke iznosima i rezervisanjima. U 2015. godini zabeležili su relativan pad u odnosu na 2014. s obzirom na to da je na kretanje ovog racija na niže u 2014. godini uticao rast obima plasmana u trećem i četvrtom kvartalu. Potvrda prethodne konstatacije, istakao je dr Dugalić, je niži rast plasmana u odnosu na rast visoko rizičnih kredita u prvoj polovini 2015. kao i rast njihovog učešća u ukupnim kreditima za samo šest meseci. Tako su ukupno odobreni krediti u 2014. iznosili 16.666 miliona evra, a u 2015. godini 15.783 miliona evra. Visoko rizični krediti u 2014. su 3.470 miliona evra, a u 2015. godini 3.459 miliona evra. Na osnovu toga izračunat je procenat učešća visoko rizičnih kredita. U ukupnim kreditima u 2014. bio je 20,82% a u 2015. godini 21,91%.

Izlaganje dr Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara UBS, posvećeno rezultatima poslovanja bankarskog sektora Srbije u 2015. godini

Finansijski rezultat bankarskog sektora Srbije iznosi 80 miliona evra neto dobiti. Međutim, u 2015. godini, od 30 banaka koje posluju u našoj zemlji, 13 je iskazalo negativan rezultat. Ostvaren je porast dinarskih i deviznih depozita u odnosu na 2014. godinu: dinarskih sa 475.969 miliona na 545.530 miliona dinara i deviznih sa 10.204 miliona evra na 11.021 miliona evra. Koeficijent adekvatnosti kapitala u prošloj godini je 20,9%, dok je u 2014. godini bio 19,0%. Ako se poredimo sa zemljama u našem okruženju očigledno je da, sem Hrvatske, mi imamo najviši procenat racia adekvatnosti kapitala. Hrvatska ima 22,3%, BiH 16,3%, Slovenija 18,0%, Mađarska 17,2%, Slovačka 17,5% i Rumunija 18,6%.

Srbija u poređenju sa ovim zemljama ima u 2015. godini najviši NPL racio 21,9%. Odnosno, u Hrvatskoj on je 17,1%, BiH-14,1%, Sloveniji - 11,5%, Mađarskoj - 12,7%, Slovačkoj - 5,3% i Rumuniji - 13,9%. Pokrivenost visoko rizičnih kredita po zemljama iznosi: Srbija - 67,0%, Hrvatska - 57,9%, BiH - 70,1%, Slovenija - 64,0%, Mađarska - 68,5%, Slovačka - 52,3% i Rumunija - 70,2%. Treba napomenuti, potencirao je dr Dugalić, da su sve pomenute zemlje iskazale porast pokrivenosti visoko rizičnih kredita od 2013 i 2014. godine.

Makroekonomski pokazatelji Jugoistočne Evrope na kraju 2015. godine, u izlaganju dr Dugalića, obuhvatili su podatke o broju stanovništva, BDP-a, javnog duga, bilansa državnog budžeta, inflacije, nezaposlenosti i kreditnog rejtinga za Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju, BiH, Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Najmnogoljudnija je Srbija sa 7,2 miliona stanovnika, a najmanja Crna Gora sa 0,6 miliona.

Najveći iznos BDP-a ima Hrvatska - 43,5 milijardi evra, Srbija ima 33 milijardi evra, a najmanji Crna Gora 3,6 milijardi evra. Javni dug (% od BDP) najveći je u Hrvatskoj - 87,3% a najmanji - u Makedoniji - 40,2% dok je u Srbiji - 73,2%. Inflacija je najmanja u Albaniji - 0,20% a najveća je u Srbiji 1,70%. Nezaposlenost je najveća u BiH - 27,7%, u Srbiji je 17,9% a najmanja je u Sloveniji - 9,3%. Srbija u 2015. ima najniži kreditni rejting od svih ovih zemalja - BB-/B1.

Aktiva je najveća u Hrvatskoj - 75,6 milijardi evra, od čega bankama pripada 70,70%, Srbija ima 27 milijardi evra aktive, od čega bankama pripada 92%, a najmanju aktivu ima Crna Gora 3,5 milijardi evra, a bankama pripada 88,50%.

 

Poslovanje Udruženja banaka Srbije

 

U drugom delu izlaganja dr Dugalić se osvrnuo kratko na poslovanje Udruženja banaka u 2015. godini nabrojavši dug niz poslova koji se obavljaju u ovoj bankarskoj asocijaciji, sa aktivnim učešćem 14 stručnih odbora.

Udruženje banaka je u prošloj godini, istakao je Dugalić, radilo u skladu sa propisima o čemu najbolje govori revizorski izveštaj. U Izveštaju nezavisnog revizora Correspondent Firm of RSM International Network - IEF po izvršenoj reviziji priloženih izveštaja Udruženja banaka Srbije, koji obuhvata Bilans stanja na dan 31. decembar 2015. i odgovarajući Bilans uspeha, Izveštaj o ostalom rezultatu, Izveštaj o promenama na kapitalu i Izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomene uz finansijske izveštaje, navodi se: „Po našem mišljenju finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijski položaj Udruženja na dan 31. decembra 2015. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije“.

Dugoročna orijentisanost Udruženja banaka je da prihode ostvaruje od usluga i poslova koje obavlja za banke. Iz ovih aktivnosti UBS ostvaruje 96,4% prihoda, a doprinosi banaka čine 3,6% ukupnih prihoda i oni nisu povećavani 14 poslednjih godina.

 

Obraćanje predstavnika Narodne banke Srbije

 

Nakon izlaganja dr Dugalića prisutnima se obratio Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS pozdravivši sve prisutne i poželevši Udruženju uspešan rad. Istakao je da je Narodna banka u proteklom periodu sa bankama, i pored razumljivog različitog gledanja na neke aspekte poslovanja, ostvarila zajednički konsenzus po mnogim pitanjima, kao što su, između ostalog, problematični krediti. Budući rad NBS i banaka odvijaće se u smeru povećanja izvoza i investicija, postizanja veće stope prinosa i bilansa uspeha banaka.

Petar Sekulić, savetnik guvernera NBS, poželeo je uspešan rad Skupštini UBS

 

Usvojena akta

 

U nastavku sednice jednoglasno su isvojeni sledeći materijali i akta poslovne politike Udruženja: Bankarski sektor u 2015. godini - Analiza finansijske pozicije i finansijskog rezultata, Izveštaj o poslovanju Udruženja banaka u 2015. godini sa finansijskim izveštajem, Izveštajem revizora, kao i odluka o usvajanju finansijskog izveštaja za 2015. i o raspoređivanju finansijskog rezultata za 2015. godinu. Osim toga, usvojen je i Program rada UBS sa finansijskim planom za 2016. godinu i Odluka o imenovanju BDO d.o.o. za spoljnog revizora.

Radno predsedništvo: Sonja Miladinovski, Societe Generale Banka Srbija, Dušan Mihailović, Eurobank i Vojislav Lazarević, Piraeus Bank	Sednica Skupštine Udruženja banaka Srbije

Sednici su prisustvovali brojni predstavnici banaka u Srbiji, Narodne banke, predstavništva stranih banaka i drugih finansijskih institucija zemlje.