Udruženje Banaka Srbije 4. decembra ove godine obeležilo je 92 godine postojanja i uspešnog rada predstavljanjem studije “Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije”. Skupu održanom u Domu vojske Srbije osim predstavnika banaka članica Udruženja, prisustvovale su i druge eminentne zvanice iz sveta politike, finansija, diplomatije, univerziteta, medija i dr.

Milan Ćulibrk, profesor dr Nebojša Savić, dr Veroljub Dugalić i Toma Ćukić, A.T. Kearney

Bankarski sektor je visoko likvidan, sa dobrom adekvatnošću kapitala i dominirajućim stranim vlasništvom. Ključni doprinosi bankarskog sektora Srbije: stabilan oslonac i partner državi, stabilan izvor kapitala ukupnoj privredi, odgovoran partner i oslonac u krizi, mobiliše štednju i pretvara je u investicije, unapređuje efikasnost društvene zajednice, zapošljava i edukuje, jača položaj žena u društvu, ulaže u doprinos društvenoj zajednici i odgovoran je prema njoj.

“Studija Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije je prva studija ove vrste ikada urađena u našoj zemlji, sa željom da se prikažu aspekti bankarskog sektora koji su evidentni, ali nedovoljno poznati prosečnom korisniku bankarskih usluga. Danas smo se okupili ovde da vam prezentujemo ne samo dobre strane bankarskog sektora, već da prikažemo sve činjenice onakve kakve jesu. Dakle nije sve formulisano da ide u korist bankarskom sektoru, već je sve realno pokazano i predstavljeno. Banke se percipiraju kroz lošu konotaciju u medijima i svakodnevnom poslovanju, a sa druge stane se ne obraća pažnja na sve pozitivne napore koje banke ulažu da bi mogle da izađu u susret svim potrebama svojih klijenata”, istakao je profesor dr Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Na inicijativu Udruženja banaka Srbije konsultantska firma A.T. Kearney sprovela je ovo istraživanje u saradnji sa 21 bankom (od ukupno 30) koje posluju na našem tržištu, što ukupno čini 81,2% bankarskog tržišta Srbije. Detalje studije predstavio je Toma Ćukić, senior menadžer u kompaniji A.T. Kearney, koji je istakao ključne pokazatelje iz poslovanja banaka i činjenice o bankarskom sektoru na osnovu kojih su izvedeni doprinosi bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije.

Bankarski sektor u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvuje sa 2,4%. Krediti državi predstavljaju jednu sedminu ukupnih plasmana banaka. Država ima 13 kredita u korišćenju za finansiranje budžeta uzetih od 11 banaka, od kojih 50 odsto ima grejs period od jedne godine. Podrška budžetu države ogleda se i u ulaganjima banaka u hartije od vrednosti. Banke su investirale u 60 odsto ukupnih državnih hartija od vrednosti, u iznosu od 237 milijardi dinara. Banke indirektno finansiraju državu i putem kreditiranja kompanija u većinskom državnom vlasništvu, a u 2013. godini ti plasmani iznose ukupno 800 miliona evra.

Bankarski sektor je druga privredna grana po vrednosti doprinosa budžetu Srbije na osnovu plaćenih poreza iz poslovanja (ne računajući poreze na zarade zaposlenih), sa iznosom plaćenog poreza u 2012. godini od 24,5 milijardi dinara, što je 8,9 odsto ukupno plaćenih poreza. Ovaj sektor prednjači u finansiranju privrede u poređenju sa zemljama u regionu, sa rastom kreditiranja preduzeća od 16,1 odsto u proteklih pet godina.

Odgovornost da pruže podršku u oporavku likvidnosti privrede banke pokazuju činjenicom da su prošle godine odobrile oko 60 odsto zahteva za reprogram duga i više od 70 odsto zahteva za restrukturiranje kredita.

Studija ukazuje da banke građanima i privredi, kroz svoje usluge, omogućavaju efikasnost u svakodnevnim aktivnostima kroz platni promet, internet, telefonsko i mobilno bankarstvo, kupovinu putem interneta i plaćanje platnim karticama. U Srbiji je izdato preko 5 miliona platnih kartica, a internet bankarstvo koristi skoro milion stanovnika. U prošloj godini, obavljeno je 198,6 miliona plaćanja, u vrednosti od 506,2 milijardi dinara, a 1,8 miliona građana je zahvaljujući bankarskim tehnologijama kupilo robu ili usluge putem interneta.

Banke su od 2005. godine omogućile kupovinu preko 93,000 stanova građanima Srbije. U trenutnim uslovima prosečne zarade u zemlji, građanima je potrebno 8 godina štednje celokupne mesečne zarade da bi obezbedili sredstva za kupovinu stana prosečne vrednosti na nivou Srbije. Kada se ta štednja umanji za troškove života, period je značajno duži od pomenutog.

Studija ističe i dopinos banaka jačanju položaja žena u društvu, precizirajući da dve trećine zaposlenih u bankama čine žene, od kojih su 49 odsto na menadžerskim pozicijama. Dodatno, prosečno godišnje 7,4 odsto zaposlenih žena u bankarskom sektoru odsustvuje zbog održavanja trudnoće ili nege deteta posle porođaja, što je u uslovima negativne stope priraštaja u Srbiji ohrabrujuć podatak.

Prezentacija je izazvala veliko interesovanje gostiju

Banke su u prethodnih pet godina donirale preko 1,5 milijardi dinara, najviše ranjivim grupacijama. U istom periodu bankarski sektor je prosečno godišnje sponzorisao društvene kategorije sa preko 198 miliona dinara. Dodatno, svake godine 19 odsto više zaposlenih u bankama učestvuje u volonterskim akcijama koje postaju deo tradicije banaka u Srbiji.

Banke odlikuje savesna potrošnja resursa i rastuća svest o značaju očuvanja i zaštite životne sredine u koju ulažu preko 100 miliona dinara godišnje. Reciklira se preko 100 miliona kilograma potrošnog materijala, a društvena odgovornost ogleda se i u rastućem trendu praćenja potrošnje električne energije, vode, papira, otpada i emisije CO2. Banke su u prethodnih pet godina dobile preko 35 nagrada za društveno odgovorno poslovanje.

Nakon prezentacije Studije prisutnima su se obratili i profesor dr Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera i Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN. Oni su iz svog ugla ukazali na značaj ove Studije, pre svega za širu javnost koja nije dovoljno upoznata sa doprinosima bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije.

Studija “Doprinos bankarskog sektora ekonomiji i društvu Srbije” prikazana je i novinarima